Мајчини завјети враћају мртва сина 0001    Процвало је цвиће љубичица, 0002    У цвиће се дица подигнула; 0003    Међу њима Боже дите мало. 0004    До подне им добра срећа бише, 0005    Мал од подне и крупа удрила. 0006    Сама дица дома добигоше, 0007    Само није Боже, дите мало; 0008    Тражи мајка и два и три данка, 0009    Мал га јадна наћи није могла. 0010    Боже мајци у сан доходио, 0011    Да је Боже у равној планини. 0012    Да је онде један сметај крупе, 0013    Да је у њем Боже, дите мало. 0014    Једва мајка биле зоре чека. 0015    Нетом пукла бијела зорица, 0016    Она иђе у равну планину 0017    И налази један сметај крупе; 0018    Билим га је рукам одгртала, 0019    У њем мртва Божу находила, 0020    На колина своја покликнула, 0021    Пак је милом Богу захвалила; 0022    „Мили Боже, на дару ти хвала! 0023    Пошљи мени тијог божјег духа, 0024    Постит хоћу три године дана 0025    Суху круху и студеној води. 0026    Хоћу поћи на Олову Госпи 0027    И купит ћу деветере свиће, 0028    Дуплим биле, колико је Боже!“ 0029    На то се је Богу смиловало 0030    И он шаље до три птице мале. 0031    Прва пала Божи на срдашце: 0032    У Божи се срце разиграло; 0033    Друга пала Божи на окаце: 0034    Боже својим очим прогледао; 0035    Трећа пала Божи на усташца: 0036    Боже својим устим приговара: 0037    „Мајко моја, не била проклета! 0038    Зашто си ме рајом раставила?“ 0039    Боже мајку до смрти хранио 0040    И ода зла свакога бранио. 0041    Липо мајка завит извршила, 0042    Постила је три године дана 0043    Суху круху и студеној води. 0044    И отиђе на Олово Госпи 0045    И купила деветере свиће, 0046    Дуплим биле, колико је Боже.